Kopanjem po arhivama na internetu sam pronašao i ovaj govor koji je regent Aleksandar Karađorđević održao u Nišu 29/16. jula 1914, dan nakon što je Austrougarska objavila rat Srbiji. Ovaj govor je objavljen u Politici kao feljton odmah nakon Aleksandrove prestone besede u Oficirskom domu u Nišu, gde je 2 dana ranije premeštena Narodna skupština Srbije. Ne znam da li je ovaj drugi govor bio održan u sklopu prestone besede ili je održan kasnije, ali budući da mi on nekako liči usmeren na vojsku - verujem da je on ipak zaseban.

Bilo kako bilo, evo regentovog govora povodom austrougarske objave rata Srbiji, a original možete naći ovde pri dnu prve i druge strane Politike, s tim što digitalna arhiva ume nekad da bude nedostupna iz nekog razloga.

Govor

Mojim junačkim i dragim Srbima!

Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austro-Ugarska nam je objavila rat. Sad svi imamo da budemo složni i junaci.

Nevolje naše Kraljevine i našega naroda sa Austrijom nisu počele od juče. Kad je god Beču trebalo, davana su najsvečanija obećanja da će se sa Srbima i Hrvatima pravedno postupati, pa je ipak sve to ostalo neispunjeno. Zaludu su srpski i hrvatski graničari i toliki drugi naši junaci lili krv po celoj Evropi za slavu i korist bečkog dvora, zaludu su bile žrtve koje je Srbija za vlade Moga dede podnela kad je pomogla da se spasava carski presto od nezadovoljnih i pobunjenih njegovih naroda, zaludu je Srbija uvek radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom, - sve to nije ništa pomoglo.

I Srbija kao država i naš narod, gde god bio, svakad i svuda su sumnjičeni, i zato su uvek zapostavljeni drugim narodima. Pre 36 godina zauzela je Austrija srpsku Bosnu i Hercegovinu, koje su ustale bile da se oslobode, a pre šest godina konačno ih prisvojila bespravno, obećavši im ustavne slobode koje, onake kakve su dane, nisu ni u koliko narod zadovoljile. Sve je to stvorilo duboko nezadovoljstvo u naroda, naročito u bujne i nerazmišljene omladine, pa je naposletku izazvalo otpore, pa i sarajevski atentat.

Srbija je taj kobni događaj iskreno ožalila, osudila i izjavila gotovost da će predati sudu svakog saučesnika: ali je brzo sa zaprepašćenjem videla Da Austrijanci za nj bacaju odgovornost na na svoju pđavy upravu ili na pojedine krivce samog dela, nego na Kraljevinu Srbiju. Bez obzira što je ono ubijstvo izvršio samo jedan čovek, njen podanik, uz pripomoć nekoliko drugova, i to u njivoj zemlji, pred očima svih njenih vlasti, Austrija je zato okrivila naše činovnike i oficire, srpsku Vladu, i naposletku celu Kraljevinu Srbiju i sve Srbe gde god ih ima. Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice, jedinstveno je u istoriji Evrope, gde onaka zločina dela na žalost nisu retka. U smislu tog okrivljenja podnela je austrougarska vlada 10. ovog meseca Mojoj Vladi neobičnu predstavku s teškim optužbama i zahtevima, tražeći od Srbije zadovoljenje i ostavljajući joj rok od 48. sati za odgovor. Moja je Vlada, odgovarajući željama naroda i potrebi mira, koju oseća ne samo Srbija, već i cela Evropa, htela izbeći po svaku cenu sukob, i zato je izašla u susret austrougarskoj vladi do krajnih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država.

Kad je o tome izvešten austro-ugarski poslanik, izjavio je odmah, da njegova vlada nije zadovoljna odgovorom i prekinuo je diplomatske odnose s Mojom vladom. Tada su sve prijateljske nam države - na čelu im bratska nam Rusija pokušale skloniti austro-ugarsku vladu da pristane na mirno rešenje spora. Na žalost, bečki državnici ostaše gluhi prema savetima mudrosti i interesima čovečanstva. Oni nam objaviše juče rat, ne prezajući da time izazovu i nedogledne posledice jednog evropskog zapleta.

I ako teška srca i svestan svih teškoća i opasnosti, baš u času kad su se srpski ratnici spremili da pribiraju dovrele plodove svoga truda, Ja sam prinuđen pozvati sve Moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku s uverenjem da će se oni i u ovoj prilici pokazati dostojni svojih slavnih predaka, onaki kakvi su bili lane i preklane. S verom u Svevišnjega Gospoda Boga, s nadom u simpatije prosvećenog sveta i u konačnu pobedu naše pravde, s poverenjem u pomoć svojih velikih srodnika i pouzdanih prijatelja, primamo, zajedno s našom junačkom braćom Srbima, Crne Gore, borbu koja nam je obesno nametnuta. U našoj slavnoj prošlosti, starijoj i novijoj, ima dosta svedočanstva da Srbin, kad je složan, može pobediti i mnogo većeg protivnika. Posvedočimo još jedanput da se Srbin ume žrtvovati za svoju Otadžbinu i obilićskim požrtvovanjem odbraniti je pred mnogobrojnim, oholim neprijateljem.

Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme.

16. jula 1914. god. u Nišu Aleksandar s.r.