Američki fudbal je daleko najpopularniji sport u SAD-u. Kad vidite onu kacigu, jajastu loptu, i gol koji stoji naopako - to je američki fudbal. Evo vam neki najosnovniji vodič kroz ovaj sport, posle koga bi mogli da ispratite jednu utakmicu u NFL-u.

Sadržaj

#	Poglavlje
1	Osnove
2	Postizanje poena
2.1	Tačdaun
2.2	Šut na gol
2.3	Sejfti
3	Tok utakmice
4	Pozicije i postave
5	Upravljanje vremenom

Osnove

Američki fudbal se igra između dve ekipe od 11 igrača na terenu širine 100 jardi (91,44m) i visine od 53,3 jarda (48,8m). Na krajevima terena se nalazi po jedan gol, koji za razliku od običnog fudbala stoji naopako. Prečka se nalazi na visini od 3m, široka je 5,64m, dok su stative visoke 11m.

Igra se u 4 četvrtine od po 15 minuta, vreme za izbijanje (snap) lopte iznosi 40 sekundi, a dva minuta pre kraja oba poluvremena (2. i 4. četvrtine) se dešava automatski tajmaut koji se ne oduzima ni od jedne ekipe. Pobeđuje ekipa koja postigne više poena. Kako se oni postižu?

Postizanje poena

U američkom fudbalu se poeni postižu tačdaunom (6 poena), šutom na gol (3 ili 1 poen) i sejftijem (2 ili 1 poen).

Tačdaun

Ukoliko igrač uhvati loptu u skladu sa pravilima, što je u NFL-u 2 noge u terenu i kontrola nad loptom, ili jedna noga i kontrola nad loptom u koledž fudbalu, ili ako utrči sa njom u end zonu - to je tačdaun. Ne mora cela lopta preći preko end zone: dovoljno je da samo jedan njen deo uđe u njen prostor. Posle tačdauna ekipa ima pravo na dodatne poene: šut na gol za 1 poen, ili novi tačdaun za 2. Šut na gol se izvodi sa linije od 15 jardi, odnosno udaljenosti od 33 jarda od gola (end zona nema obeležene jardove, pluš šuter se postavlja nešto iza linije), dok se pokušaj za 2 poena izvodi od linije 1 jarda.

Šut na gol

Običan šut za gol koji nije nakon tačdauna vredi 3 poena. Može se šutirati iz mesta (field goal) i u toku igre (drop-kick), mada izuzetno ogromna većina timova šutira iz mesta. Poslednji put kada je neko postigao gol iz igre je bilo 1. januara 2006, a postigao ga je kvoterbek Dag Fluti, što je bio prvi takav pokušaj još od 1941. godine.¹ Ovde² možete videti njegov kasniji osvrt na to. Drop kick je nasleđe od ragbija, od koga je američki fudbal nastao, ali zbog toga što je posed vrlo vredan u NFL-u, mnogo je sigurnije i preciznije da se šutira iz mesta.

Udaljenost sa koje se očekuje da šuteri pogode gol je uglavnom linija od 33 ili 38 jardi, što je efektivno 55 jardi od gola, jer je end zona široka 10 jardi, plus se šutira oko 7 jardi iza razgraničenja (line of scrimmage), mada zavisno od vremenskih uslova, samog šutera i terena, taj domet može biti manji ili veći. Rekord je 68 jardi od end zone, i to je postigao Kem Litl za Džeksonvil Džeguarse³.

Sejfti

Ovo je takođe i naziv za dve odbrambene pozicije u NFL-u. Budući da američki fudbal nije toliko popularan u Srbiji, nemamo neki naš naziv za ovaj način postizanja poena. Najčešće se postiže tako što odbrana obori igrača protivničke ekipe u end zoni, međutim sejfti je i kada igrač napada napusti teren kroz end zonu ili nagazi bilo koju aut liniju u end zoni.

Prethodno opisani postupci daju sejfti od 2 poena, ali imate i vrlo vrlo redak sejfti od 1 poena. On može da se desi samo posle tačdauna, kada ekipa pokušava da postigne dodatne poene na bilo koji način:

• Potrebno je da pokušaj ne uspe a lopta ostane u terenu, na primer ekipa blokira šut na gol.
• Ta lopta nekako treba da ode u end zonu, i da bude u posedu odbrambenog igrača.
• Ukoliko igrač sa posedom napravi sejfti, bilo odlaskom u aut kroz end zonu, ili ako ga neko iz suprotne ekipe tamo obori, postiže se sejfti od 1 poena.

U NFL-u se to zaključno sa ovom objavom to nikada nije desilo, dok se u koledž fudbalu desilo dva puta. Zanimljivo je da je komentator Bred Nesler bio tu tokom oba ta sejftija⁴, ali sa dva različita komentatorska tima. Takođe je zanimljivo da je najbrži poen u Superbolu (finale NFL-a) bio upravo sejfti, kada su ga Sihoksi postigli u Superbolu XLVII⁵.

Tok utakmice

Ekipa u napadu može odmah da pokuša da postigne poene, na primer dubokom loptom u end zonu, a može i postepeno. Ukoliko nema kazni, svaka ekipa ima 4 pokušaja da osvoji 10 jardi. Kazne i obaranja iza granice (line of scrimmage) povećavaju količinu neophodnu za novi prvi pokušaj za 10 (prvi down).

Tokom bilo kog pokušaja ekipa može da na primer šutira na gol, ali se to najčešće radi na 4. pokušaju kada se napad nalazi negde na liniji oko 35 jardi, i gotovo isključivo se šutira iz mesta. Budući da se skoro nikad ne šutira na gol iz igre, nije poznato koliki je domet za šut u tom slučaju, ali ja mislim da je on manji za jedno 15-ak jardi.

Ako je ekipa predaleko od pozicije za postizanje poena, dakle dalje od linije od oko 35 jardi, onda uglavnom ispucava loptu, odnosno pantuje. Kao i šut, možete pantovati na bilo kom pokušaju (down-u) ili bilo kojoj udaljenosti, ali se to uglavnom radi na liniji iza 35 jardi. Ako kojim slučajem pant uđe kroz gol, on se ne računa, a ako uđe u end zonu to je tzv touchback, i lopta se za napad postavlja na 25 jarda.

Pozicije i postave

Ekipe u savremenom NFL-u imaju 3 različite postave: napad, odbranu i specijalne timove. Dok je jasno šta rade napad i odbrana, specijalni timovi šutiraju na gol, ispucavaju i igraju posed posle početnog udarca. Budući da ekipe mogu imati po 53 igrača, ove postave su vrlo specijalizovane, i igrači uglavnom igraju samo u jednoj od ove 3 postave tokom utakmice. Ovo znači da jedan igrač radi samo jedan posao, pa tako imate šutera koji samo to radi, kvoterbeka koji samo igra napad, i pantera koji samo pantuje, tj ispucava.

Dok na primer Vaš kvoterbek može da šutira na gol, panter da igra kvoterbeka, ili npr šuter da blokira, svi su specijalizovani samo za jedan posao. Kvoterbek je ključni igrač napada, najplaćenija je pozicija u NFL-u, i on upravlja napadom. Svaki igrač ima pravo samo na jedan pas unapred ako ne pređe granicu (line of scrimmage), a imate pravo na neograničen broj dodavanja unazad dokle god lopta ne padne na zemlju.

Zbog ovakve specijalizacije se može desiti da igrači ne znaju sva pravila američkog fudbala, čak ste imali šutera Gara Jepremijana koji je bio jako dobar, a na početku karijere nije ni znao sva pravila, već samo ona koja su mu bila potrebna.

Upravljanje vremenom

Upravljanje vremenom je bitan element u utakmici američkog fudbala. Što je vaš napad duže na terenu, to su manje šanse da protivnik postigne poene, i njihova odbrana se umara.

Najčešće situacije kada se vreme zaustavlja:

• Nepotpuno dodavanje
• Spike-ovanje lopte, tj bacanje u zemlju odmah nakon izbijanja (snap-a)
• Izlazak van terena. U slučaju da nije 2 minuta pred kraj poluvremena, vreme teče pri početku sledećeg poseda, inače staje.
• Tajmaut. Obe ekipe imaju po 3 tajmauta po poluvremenu, može ih pozvati bilo koja ekipa pre izbijanja lopte. Ako neko pozove dva tajmauta zaredom, a da protivnička ekipa nije pozvala svoj, to je prekršaj.

Situacije kada vreme teče: u suštini sve ostalo, mrzi me da pišem :-P. Najčešće teče kada se igrač sa loptom obori u terenu, ili ako igrač sa posedom klekne posle izbijanja. To je najčešće kvoterbek, ali i tokom kretanja neko može da legne sa loptom u posedu na terenu.

Ako vreme istekne a napad i dalje ima posed, igra se nastavlja sve dok se napad ne okonča, koliko god on trajao.

Izvori

1. Dag Fluti - Drop kick 2006 ↑ Nazad na tekst

2. Dag Fluti komentariše svoj drop kick kod Peta Makafija ↑ Nazad na tekst

3. Kem Litl - Field goal rekord ↑ Nazad na tekst

4. Sejfti od jednog poena uz Breda Neslera kao komentatora ↑ Nazad na tekst

5. Seahawks - Super Bowl XLVIII safety ↑ Nazad na tekst