Pet zanimljivosti o izborima pred Peti oktobar

Izbori koji su doveli do Petog oktobra u Srbiji su vrlo značajan događaj. Međutim od tada je prošlo neko vreme, a pojedini detalji su se zaboravili. Evo Vam nekih 5 zanimljivosti ili slabije poznatih stvari vezanih za izbore pred peti oktobar 2000.

Koji su zapravo izbori održavani?

Iako su ovi izbori nadaleko čuveni u Srbiji, bar prema nekom mom razumevanju, oni su u stvari bili izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Srbija je pored Crne Gore bila samo jedna savezna jedinica za sada poslednje Pete Jugoslavije. Savezni predsednik je u trenutku izbora bio Slobodan Milošević, a sve do 2000. se on birao iz savezne skupštine (Ustav SRJ, član 97). Pred ove izbore je donet amandman kojim se on bira direktno od strane građana, a važi i to da savezni predsednik i premijer ne mogu biti iz iste republike članice. Inače, izbori su održani 24. septembra 2000. istovremeno sa izborima za saveznu skupštinu.

Zanimljivosti o izbornom danu

Ovi izbori su održani u nedelju 24. septembra 2000. Prema arhiviranom izdanju Borbe, vremenska prognoza za Srbiju je bila oblačno bez padavina, sa najvećom temperaturom od 24 stepena. Dakle sam dan nije baš bio loš za kraj septembra. Tokom ovih izbora su se održavale Olimpijske igre u Sidneju, na kojima je učestovala i naša država - SRJ. Osvojili smo 3 medalje: odbojkaši su uzeli zlatnu, Jasna Šekarić srebrnu, a vaterpolisti bronzanu medalju.

Ako Vam se nije izlazilo na glasanje, a imali ste dobar signal na vašim antenama, mogli ste da Olimpijske igre pratite na TV-u, a imali ste ovo na RTS-u, Pinku i pokojnoj TV Palmi. Pored uključenja u stranačke štabove, obavezno ste imali i filmove za punoletne osobe u terminu od 2 ujutru.

Koliko je bilo kandidata?

Pored Koštunice i Miloševića, na ovim izborima su učestvovala još trojica kandidata: Tomislav Nikolić is Radikalne stranke, Vojislav Mihailović iz SPO-a i Miodrag Vidojković iz Afirmativne stranke. Pre ovih izbora su se Radikali posvađali sa Socijalistima, pa nisu podržali SPS-ovog kandidata, a slično su odradili i SPO i DOS. Ova vest sa B92 kaže da je i Milovan Drecun razmišljao da se kandiduje, pa je odustao, a peti kandidat je postao Miodrag Vidojković ispred relativno nepoznate Afirmativne stranke.

Deluje da je Vidojkovićeva kandidatura bila pomalo iznenađujuća, s obzirom na njegovu relativnu neprepoznatljivost koja važi i za njegovu Afirmativnu stranku, za koju nisam uspeo da nađem apsolutno ništa. On se kandidovao na još nekim izborima, ali ja bukvalno ništa o njemu nisam mogao da nađem, a nije ni Vikipedija.

Konačni rezultat(i)

Prema Saveznoj izbornoj komisiji, koja se dva dana nije oglašavala, Vojislav Koštunica je pobedio ali sa 48,96% od izašlih 69,7%, pa je trebalo održati drugi krug. Svi osim SPS-a su tvrdili da prema njihovim rezultatima Koštunica ima preko 50%. Konkretno, CESID je izašao sa podacima od 71,55% izašlih birača, a da je od njih Koštunica dobio 50,24%, dakle oko četvrtine procenta iznad 50%. Sećam se da sam negde davno video da je i RTS izneo nešto u korist toga da DOS-ov kandidat nije imao preko 50%, i bilo je nešto vezano za to što Čeda Jovanović, portparol DOS-ovog izbornog štaba te večeri, ima nesuglasice vezane za procente glasova i izlaznosti tokom večeri, ali ne mogu da nađem taj snimak, pa ne mogu da tačno iznesem šta je rekao.

Međutim, ono što jesam našao je ovo saopštenje SPS-a na arhiviranom izdanju njihovog sajta. Saopštenje u originalu glasi "Ko laže Koštunicu?", ali srpsko izdanje otvara pop-up prozor koji nije arhiviran, pa sam prinuđen da vam pokažem englesko izdanje. Ovde pored loše gramatike možete videti da je DOS-ov izborni štab u toku glasanja saopštio 4 različita broja i procenata izašlih birača koji su glasali za Koštunicu. Ako vas zanima ko su Si-Džej i Vaj-Es, verujem da su to inicijali za Čedu Jovanovića i Zorana Šamija. Svako od vas ko je kucao neki tekst na latinici zna da su Y i Z zamenjeni, a i meni se x puta dešavalo da pogrešim u kucanju, ali ovaj što je prevodio saopštenje to nije popravio.

Ja se lično ne sećam samog izbornog dana i perioda nakon izbora, pa ne znam kako je DOS odgovorio na ovo, ali ono - greške se dešavaju, izbori su po svojoj prirodi dinamična stvar. Neko stručan i ko se u ovo razume može da vam kaže tačnije šta se ovde dešavalo.

Bilo kako bilo, prema SIK-u je trebao da se organizuje drugi krug glasanja, i on je trebao da se održi u nedelju, 8. oktobra. U međuvremenu je narod počeo da se organizuje u znak protesta, jer su sumnjali na izbornu krađu, a ostalo je već istorija.

Da li je Koštunica imao preko 50%?

Dok ni velika većina pristalica koalicije oko SPS-a ne osporava Koštuničinu pobedu, s obzirom na razlike u konačnom rezultatu SIK-a i stranaka, postavlja se pitanje da li je Koštunica zaista imao preko 50% izašlih birača. Pored toga, u petooktobarskim demonstracijama i nemirima je izgoreo jedan deo Narodne skupštine, u kojima su se nalazili izborni zapisnici i listići. S obzirom na to, ne možete pouzdano da rekreirate to kako je na njima glasano, pa ne možete sa stopostotnom sigurnošću utvrditi da li je Koštunica imao preko 50% od izašlih 70% birača u prvom krugu.

Doduše, pojedini strani posmatrači, kao i sve stranke osim SPS-a i Vidojkovićeve Afirmativne stranke, za koju ne znam šta je mislila, niti znam kako da to saznam, tvrde po svojim rezultatima da je Koštunica imao preko 50%. Konkretno, Vikipedija me je odvela na ovaj intervju bivšeg Radikala Dragana Todorovića za KTV, u kome on kaže da je, prema rezultatima Srpske Radikalne stranke, Vojislav Koštunica legalno pobedio Miloševića u prvom krugu sa preko 50% izašlih birača.