Drugi Zoran Đinđić

Zoran Đinđić je jedan od najpoznatijih srpskih političara. Služio je kao predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda i premijer Srbije pre nego što je na njega izvršen atentat. Međutim, da li ste znali da je istovremeno u Srbiji postojao i drugi Zoran Đinđić? Sad ću da vam ga pokažem.

Priča o drugom Zoranu Đinđiću se pojavila u izdanju Glasa javnosti od 30. aprila 2004, u tekstu Mihaila Medenice. Tekst ću vam okačiti u opisu snimka, i pisanom izdanju snimka na mom sajtu. Ovaj Zoran Đinđić izgleda ovako, i sa poznatijim Zoranom je u srodstvu preko pradede, pošto su im očevi braća od strica. Njih dvojica i ostali Đinđići su se najviše družili i sretali kao mali u, da kažem prapostojbini porodice, selu Prekopuce kod Prokuplja tokom 1970-ih. Ne znam kako se pravilno naglašava ime sela. Premijer Đinđić je bio malo stariji od svojih rođaka, a mlađi Zoran je rekao da se on nije previše igrao sa njima, već da je uvek nosio neku knjigu koju bi čitao.

Kao odrasli su obojica bili u Beogradu: stariji Zoran se bavio politikom, dok je mlađi radio u Luki Beograd. Prema mlađem Zoranu, iako su bili u istom gradu, njih dvojica nisu imali nikakvog kontakta jer on nije hteo da se nameće starijem rođaku, niti da nešto potencira, a i vremenom su se odaljili tokom odrastanja. Takođe je rekao da se on lično nije uopšte mešao u politiku, ali da jeste bio Demokrata po ubeđenju.

Iako se nisu sretali, mlađi Zoran je imao par zanimljivih situacija i nezgoda zbog imena. Sticajem okolnosti se broj telefona u Luki Beograd razlikovao samo na jednom mestu od broja direkcije JUL-a, pa su neki koji su tražili JUL-ovce dobijali njega, koji bi nakon predstavljanja kao Zoran Đinđić dobijao opaske od sagovornika da prestane da ih zeza, ili su se u šali predstavljali kao na primer Vuk Drašković.

Kaže da su ga i saobraćajci začuđeno gledali nakon što bi ga zaustavili i pogledali dokumenta, ali da su ga često i puštali bez problema i za vreme Miloševića, što je on protumačio kao potencijalni tihi bojkot te vlasti. Naveo je i situaciju koja se desila nakon Đinđićeve smrti, kada ga je jedna službenica pogledala i prebledela nakon što mu je videla ime.

Prisustvovao je sahrani svog rođaka, i bio je jako potresen njome. Neko vreme nakon toga je odlučio da uđe u politiku, i kandidovao se za predsednika mesnog odbora Demokratske stranke na Karaburmi. Za Glas javnosti je rekao da je neposredno posle atentata na svog rođaka bio revoltiran i ogorčen zbog svega što mu se dogodilo, i da je zato prišao Demokratskoj stranci. Jednoglasno je odabran, ali ja nisam mogao da nađem ništa više o njemu, pa ne znam koliko je proveo na tom mestu ni šta je sve radio.

Sem ovog članka nisam našao ništa više o njemu, što verovatno znači da je nakon ovoga ponovo postao privatno lice.