Kako predsedniku Srbije može prestati mandat? Kakav je postupak za opoziv predsednika države? Kakve veze Južna Koreja ima sa Srbijom? Koje su moguće pravne komplikacije sa Ustavnim sudom?

Uvod

Aj da pogledamo zakon o predsedniku države Srbije, koji je javno dostupan svima na internetu. Predsednik Srbije ima pravo na dva mandata od po 5 godina, nezavisno od toga da li ih služi spojeno ili odvojeno. Okončanje mandata je propisano članom 13, 14 i 15 Zakona o predsedniku, i vidite da predsedniku Srbije mandat prestaje ili po isteku tih 5 godina na koje je odabran, ostavkom, ili razrešenjem. Prva dva slučaja su najjednostavnija, pa ću krenuti od njih.

Kada Vam isteknu tih 5 godina na koje ste odabrani, jednostavno Vam prestaje služba i to je to. Ako ranije niste bili odabrani kao predsednik, imate pravo da pokušate da Vas odaberu na još jedan mandat, a ako Vam je okončan drugi mandat, to je to. Istorijski su jedan pun mandat na mestu predsednika Srbije odslužili Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, ali niko nije odslužio dva puna mandata. Milutinović a ni SPS nije bio dovoljno popularan, Milošević je otišao na savezni nivo, da bude predsednik SRJ, Nikolić se nije kandidovao na drugi mandat, dok je Vučić, predsednik Srbije u trenutku objave snimka, na dobrom putu da bude prvi predsednik Srbije koji je odslužio dva puna mandata. Tadiću je prvi mandat prekinut usvajanjem novog Ustava i zakona koji su propisali prevremene izbore, dok je drugi skratio on sam.

Ovo je dobar uvod u drugi način kako Vam mandat kao predsedniku države može prestati - ostavka. Prema članu 14 zakona o predsedniku, Председник Републике може поднети писмену оставку, коју доставља председнику Народне скупштине. Мандат председника Републике престаје istog trenutka кад оставка приспе у Народну скупштину. Председник Републике дужан је да обавести јавност о томе да је поднео оставку и при томе може да образложи оставку, ali i ne mora. Dovoljno je samo da kaže da je podneo ostavku, i da je da predsedniku skupštine. Ovo povlači nove izbore za predsednika države, koje raspisuje predsednik narodne skupštine u skladu sa odgovarajućim zakonom.

Zaključno sa datumom objave snimka, samo je jedan predsednik Srbije podneo ostavku - Boris Tadić. On je to uradio 2012. jer su on i saradnici procenili da bi to moglo da pomogne njegovoj stranci na izborima, a i da bi on mogao da kao običan građanin da vodi neku vrstu funkcionerske kampanje.

Razrešenje tj opoziv

A sada glavno jelo - opoziv. Prema starom Ustavu iz 1990, pojam opoziv se spominjao, međutim od novog Ustava iz 2006. i zakona o predsedniku republike se to zove "razrešenje", i funkcioniše drugačije nego u periodu pre toga.

Dakle, predsednika Srbije možete razrešiti samo ako imate dokaze da je on povredio Ustav. Ne možete da ga smenite zato što Vam se ne sviđa na ličnom nivou, ili zato što nije iz Vaše stranke. Akt o razrešenju mora podneti bar trećina narodnih poslanika, i on mora sadržati član ili članove Ustava koje je predsednik republike povredio, kao i dokaze da je to učinio.

Kad to sastavite, onda ide glasanje u Narodnoj skupštini, što odmah znači da mora biti prisutno bar 126 narodnih poslanika, i od broja prisutnih preko pola njih treba podržati predlog da taj akt prođe. Ako prođe, on se onda uručuje predsedniku Narodne skupštine, koji taj akt nosi nešto dalje od zgrade skupštine, u palatu poštanske štedionice, gde zaseda naš Ustavni sud. Ako ne prođe, nema razrešenja, mada se ni ne raspušta narodna skupština kao po starom zakonu, pa razrešenje možete ponovo da spamujete bez posledica.

Nego, recimo da je akt prošao skupštinu. Ustavni sud onda ocenjuje da li je taj akt sastavljen u skladu sa Ustavom, zakonima i propisima, i ako nije - nema opoziva, a ako jeste, onda u roku od 45 dana sud mora da odluči da li je predsednik republike povredio Ustav ili nije.Procesu pored sudija prisustvuju i predsednik Narodne skupštine i optuženi predsednik republike, koji ima pravo na punomoćnika, odnosno nekog advokata. Poslednji član našeg trenutno važećeg Mitrovdanskog Ustava, 175, kaže da Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Уставног суда, i ako većina tih sudija glasa da predsednik republike JESTE povredio Ustav, onda je on i zvanično razrešen sa te službe, i postaje običan građanin. Na njegovo mesto dolazi predsednik skupštine kao prvi u redu za nasleđe, i idu novi izbori u skladu sa zakonom. Al' zamalo.

Ustavni sud, prema zakonu o predsedniku republike, njemu u suštini daje žuti karton, i dalji tok opoziva predsednika se vraća u Narodnu skupštinu, gde sada 2/3 narodnih poslanika, od bar 126 prisutnih, mora da potvrdi da želi da se predsednik Srbije razreši sa funkcije. Ako skupite dovoljan broj glasova, predsednik republike dobija drugi žuti karton od Narodne skupštine, i ostaje bez posla, i možda ključnije u ovoj situaciji, bez imuniteta od gonjenja, pa postaje običan prosečni građanin naše države. Ako ne skupite dovoljan broj glasova, onda predsednik ostaje na funkciji sa jednim žutim kartonom, odnosno sudskom potvrdom da je povredio Ustav.

Dakle, vidite da postupak nije nimalo jednostavan. Trebate da u najmanju ruku pravno neoborivo dokažete da je predsednik republike povredio Ustav, onda da obezbedite da 2/3 narodnih poslanika najpre dođe na svoj posao i da žele da razreše predsednika, a sve to treba proći i kroz Ustavni sud. Stari postupak razrešenja, odnosno tada već "opoziva", nije uopšte uključivao naš Ustavni sud, već 2/3 narodnih poslanika utvrđuje da li je predsednik republike povredio Ustav, pa se onda raspisuje referendum, gde za razliku od datuma objave snimka, mora izaći preko 50% građana Srbije kako bi se on važio, a ne glavna ulica Crne Trave, i ako referendum prođe, onda je predsednik opozvan. Ako ne prođe, on i dalje ostaje na svom mestu, a skupština se automatski raspušta, i idu novi izbori.

Zaključno sa datumom objave ovog snimka, razrešenje predsednika Srbije nije nikada ni pokrenuto, a kamoli rešeno u korist predsednika ili narodne skupštine. Da ne bude da su ovi uslovi samo kod nas komplikovani, sličan princip ima i na primer Južna Koreja, koja je 2025. opozvala svog predsednika, a i Italija, koja ima i neke dodatne uslove.

Ali to nije sve! (But wait, there's more) Imate i nekih mogućih dodatnih komplikacija i nejasnoća sa postupkom opoziva predsednika Srbije. Da pogledamo neke od njih.

Moguće komplikacije i nejasnoće

Da krenemo od našeg Ustavnog suda, ključnog mesta koje odlučuje da li je predsednik Srbije povredio Ustav. Poslednji član našeg Ustava koji se odnosi na Ustavni sud kaže da se u njemu odluke donose većinom glasova sudija, što znači da ih ima više od jednog. Koliko ih ima? Prema Ustavu, a i zakonu o Ustavnom sudu ih ima 15. Od tih 15, trećinu imenuje skupština, trećinu predsednik od 10 kandidata kojih mu skupština predloži, i trećinu sednica Vrhovnog suda. Poslovnik dodatno kaže da za neke tačke trebate imati bar 8 sudija da bi doneli odluku, a za neke predmete vam trebaju SVE sudije. I šta je ovde nedoumica? Pa koliko je to sve? Vi bi možda rekli "pa bre 15, šta ima tu nejasno, imamo 15 sudija, sve od 15 je 15 valjda".

Aj na brzinu da Vam pokažem trenutni saziv sudija Ustavnog suda, na njihovom sajtu koji je javno dostupan svima. Ako odemo na odgovarajuće mesto, videćemo da ih ima 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11. Dakle fali njih 4. Pre nego što vam kažem kako se može desiti da nemamo sve sudije u Ustavnom sudu, evo jedne zanimljivosti: doktorka Dragana Kolarić, devojački Milićević, prva je voditeljka Slagalice, odnosno, kako se tada kviz zvao, Muzičke slagalice, zajedno sa njenim kreatorom Nikolom Neškovićem. https://www.youtube.com/watch?v=u7MiMTAYJnA Čovek koji je ovo objavio je bio jedan od takmičara, pa možete da ga zapratite čisto radi reda.

Nego, gde nam je 4 sudija u Ustavnom sudu? Ako pogledate uslove za prekid službe jednog sudije, u zakonu i poslovniku Ustavnog suda ćete videti da sudija ne može biti na položaju u više od dva mandata od po 9 godina, a da u penziju odlazi kada ispuni dve stvari:

• napuni 65 godina,
• stekne 40 godina staža.

Bitno je ispuniti obe stvari, ne idete u penziju automatski samo zbog jedne. Postoji još načina da Vam prekine služba kao sudiji Ustavnog suda, ali to bih odvojio u zaseban video snimak. Za sada znajte za uslov od 65 godina života i ovaj staž.

Što je ovo bitno? Pa u Južnoj Koreji, kada su opozivali predsednika Juna Sukjola jer ga je neko iz vojske prevario da će ga podržati u državnom udaru, pa je posle zezanja naroda u 1 ujutru, vojska pustila 190/300 poslanika da uđu u skupštinu i ukinu ratno stanje, imali su 6/9 sudija ustavnog suda, a još nekima su isticali mandati. Što je ovo bitno? Kod njih morate imati bar 7 sudija u Ustavnom sudu da bi osudili predsednika za kršenje Ustava, a upravo predsednik države mora da potvrdi svako imenovanje sudije tog Suda. Problem je nastao time što predsednik teoretski može da se zavuče u neku šumu, ili da jednostavno odbija svako imenovanje sudija, pa onda teoretski ne možete da ga osudite nikako. Da Vas ne zamaram Južnom Korejom, znajte da su na gurku uspeli da uteraju još dve sudije, al ne pre nego što nisu opozvali i vršioca dužnosti predsednika, pa su ipak osudili svog predsednika države.

Kod nas 2/3 Ustavnog suda predlažu skupština i predsednik države, od kojih predsednik svojih 5 mora da odabere od onoga što mu skupština predloži, pa potencijalno može nastati situacija da za ono sve sudije što piše u poslovniku ne bude dovoljno sudija da bi mogli da izvrše svoj posao, pa da predsednik potencijalno ne može da se osudi. Tako bar ja, kao apsolutno nikakav pravnik vidim ovo. Ne znam da li i kod nas predsednik države može da se zavuče u neku šumu ili planinu, pa da ne može da imenuje sudije, i time možda spreči svoju potencijalnu osudu.

Takođe, u trenutku izrade snimka imamo mogućnosti da ostanemo bez još 4 sudija. Predsednica Suda Snežana Marković, Gordana Ajnšpiler Popović, za koju zanimljivo nije navedeno kada je rođena, ali sam ja izračunao na ovaj način uz pretpostavke načinjene na osnovu njene zvanične biografije, Vesna Ilić Prelić, i Miroslav Nikolić imaju ili jako blizu, ili preko 65 godina. Ja nemam uvid u onaj drugi kriterijum koji je neophodan za njihovu penziju, godine staža, ali svejedno, ako ne bude nekih imenovanja sudija u Ustavnom sudu, možemo imati situaciju da naš Ustavni sud ima 7/15 sudija, odnosno ispod 50%. Imamo propise oko toga kako se sudije imenuju, ali ja nisam našao, ili mi je promakao propis ili zakon koji kaže kada neko treba imenovati sudije. Nemate tipa, "ako Ustavni sud ima 8 sudija, mora se raspisati izbor novih dok se on ne popuni."

Ako ništa drugo, sudije ustavnog suda imaju izvestan novčani bonus u slučaju kada Ustavni sud nije pun. Ovaj zakon kaže da Vi za svako upražnjeno mesto dobijete 10% plate. Tako da, ako padnemo na 7/15 sudija, onih 7 će imati 80% veću platu. Naravno, imaće i prilično veći obim posla, jer manji broj ljudi radi posao, tako da nije sve skroz belo u ovom slučaju.

Druga nedoumica je sledeća: Znate kako narodna skupština mora da dvotrećinskom većinom potvrdi rešenje Ustavnog suda da je predsednik povredio Ustav? Jasno je šta se dešava ako to prođe - predsedniku prestaje mandat, ali šta ako to ne prođe? Za razliku od starog postupka o opozivu, skupština se ne raspušta, a predsednik izgleda bez problema ostaje na funkciji uprkos presudi Ustavnog suda da je povredio Ustav. Da li to znači da skupština može da spamuje Ustavni sud aktovima o razrešenju? Da li je predsednik republike onda bez ikakvih posledica povredio Ustav, i praktično ima samo žuti karton od Ustavnog suda?

Po mom nestručnom mišljenju - ne baš. On može da nastavi da služi svoj mandat do kraja, ali ako iz bilo kog razloga ne može da bude više predsednik zbog na primer ograničenja od 2 mandata, ili ako ga ne izaberu ponovo, on postaje običan građanin Srbije bez predsedničkog imuniteta, što znači da potencijalno možete da ga tužite na privatnoj osnovi zbog povrede Ustava. E sad, ja lično ne znam ni da li možete da tužite privatno lice zbog povrede Ustava, bar ja ne znam za neki primer da se dva obična lika ili likuše spore na Ustavnom sudu, ili da je neko nekog tužio zbog povrede Ustava bilo kom sudu, ali mora da je neko nešto propisao za slučaj privatnog lica za koje imate sudski dokaz povrede Ustava, a koje nema nikakav imunitet od sudskog gonjenja.