Zašto Aleksa Karađorđević nije postao kralj posle Majskog prevrata?

Posle Majskog prevrata je došla prelazna vlada Jovana Avakumovića, koja je pozvala Petra I Karađorđevića da bude kralj. On je hteo da to prihvati samo ako ga podrži skupština, što je i ona glasanjem potvrdila, pa su tako Karađorđevići 1903. ponovo došli na vlast.

Međutim, ne znam koliko se zna podatak da je Petar I dolazio iz mlađe grane Karađorđevića, a da ste imali Aleksu i Božidara Karađorđevića iz starije grane, koji su teoretski govoreći imali prednost da dođu na vlast, budući da su unuci Karađorđevog starijeg sina Alekse.

Ako je tako, zašto Aleksa Karađorđević nije postao kralj Srbije posle Majskog prevrata? Takođe, da li su ga zaverenici uopšte razmatrali, i jesu li ga kontaktirali?

Ko je Aleksa Karađorđević?

Aleksa, odnosno Aleksije Karađorđević, je rođen 1859. Ne zna se konkretno gde: jedni izvori kažu Beograd, drugi Bukurešt. Ono što se zna jeste da mu je otac Đorđe Karađorđević, ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića, a da mu je majka Sara Anastasijević, ćerka Kapetana Miše, jednog od najbogatijih Srba tog vremena.

Đorđe Karađorđević je bio jedino dete Alekse Karađorđevića i Marije Trokin. Aleksa Karađorđević je bio stariji sin Karađorđa i Jelene Petrović, koji je rođen 1801. u Topoli. Zajedno sa porodicom je 1813. napustio Srbiju posle sloma ustanka, pa je nastavio školovanje u Rusiji. Kasnije se oženio Marijom Trokin, ćerkom ruskog maršala Nikolaja Trokina, sa kojom je 1827. dobio sina Đorđa. Marija je preminula ubrzo posle porođaja, a ni Aleksa nije živeo mnogo duže, budući da je preminuo 1830. Njegov grob se nalazi u Kišinjevu, u današnjoj Moldaviji.

Trogodišnjeg Đorđa je kao siroče preuzeo njegov stric Aleksandar sa porodicom, pa je nastavio obrazovanje u Rusiji. Za vreme vladavine svog strica je došao u Srbiju i postao je ađutant na dvoru, a nešto kasnije se oženio Sarom Anastasijević. Prema nekim izvorima Kapetan Miša je hteo da svog zeta dovede na presto Srbije umesto kneza Aleksandra, pa je uložio dosta novca i napravio je veliku zgradu koja bi trebala da služi kao budući dvor. Ti planovi na kraju nisu uspeli, pa je na vlast po drugi put došao knez Miloš Obrenović, a Karađorđevići su napustili državu. Kapetan Miša je nesuđeni dvor predao narodu, pa je to danas poznato kao Kapetan Mišino zdanje.

U braku Đorđa sa Sarom su rođena dva sina, Aleksa i Božidar, i jedna ćerka koja nije dugo živela. Nakon Svetoandrejske skupštine, gde nije prošla ideja da Đorđe zameni svog strica na čelu Srbije, mlađa grana Karađorđevića je napustila državu, a deluje i da su i Đorđevi takođe otišli iz Srbije, ali o njima nema puno podataka, ili ja bar nisam uspeo da ih nađem.

Opet, nema puno podataka o njihovom daljem kretanju, ali deluje da su naposletku i Aleksa i Božidar otišli u Francusku, konkretno u Pariz, gde su već bili njihovi rođaci Petar i njegov rođeni mlađi brat Andrija.

Pretendentske aktivnosti

Srpska a i evropska javnost je više obraćala pažnju na aktivnosti kneza Aleksandra i njegovog sina Petra kao najstarijeg preostalog sina među njegovom decom, pa se nisu puno isticale vesti o drugoj grani Karađorđevića. Konkretno, kada se desio atentat na kneza Mihaila, službene novine kneževine Srbije su prenele da je motiv za atentat bila zavera da se Petar Karađorđević dovede na presto Srbije, a njegov otac Aleksandar je bio osuđen u odsustvu. Niste imali ništa vezano za Đorđa, Aleksu i Božidara koliko sam pohvatao.

Prva vest u kojoj je Aleksa istakao svoje pravo na presto Srbije je došla nešto nakon što je u Srbiji Aleksandar Obrenović izvršio drugi državni udar tokom svoje vladavine, kada je vratio stari Ustav iz 1869. na snagu, sa sve kraljevim postavljanjem trećine narodnih poslanika, i odredbom o prokletstvu koja je bačena na Karađorđeviće. Strana štampa, među kojima i francuska, su spekulisale da će usled nestabilnosti možda Petar Karađorđević videti priliku da dođe na vlast u Srbiji.

Siniša Ljepojević u svojoj knjizi o Arsenu Karađorđeviću i manje poznatim Karađorđevićima navodi da je Aleksa 23. maja 1889. napisao jedno pismo francuskim novinama Figaro, u kome se poziva na svoje pravo nasleđa prestola kao starešine starije grane dinastije. Tu je došlo do štamparske greške, jer je pismo u stvari objavljeno 23. maja 1894. U Srbiji je tad bio 11. maj. Pismo možete pročitati na Galiki (peta kolona prve strane), javnom francuskom arhivu novina i dokumenata. Ja ne govorim francuski, i samo površinski mogu da pohvatam neke napisane reči, ali preko Gugl translejta sam ovo preveo na sledeći način:

Господине главни уредниче.

Догађаји који су се недавно одвили у Србији су проузроковали бројне чланке у штампи, у којима указујем на родословну грешку, коју бих, ако би ми ваше широко издаване новине помогле, био захвалан да исправим.

Разматрајући могућност промене династије у Србији, француска штампа је означила кнеза Петра Карађорђевића као легитимног претендента на српски престо.

Имам прејак осећај дужности према својој земљи да не бих, уколико српски народ једног дана врати на власт своју прву династију, потврдио свој неоспорни статус главе породице Карађорђевић као најстаријег од најстарије гране.

Дошло је време када се чини неопходним да јавности ставим до знања да, не само да не намеравам да се одрекнем својих легитимних и неотуђивих права, већ да сам спреман и да их потврдим.

Молим Вас, примите, господине главни уредниче, изразе мог најдубљег поштовања.

Кнез Алекса Карађорђевић

Dakle, jasno je istakao da veruje da ima prednost u odnosu na Petra Karađorđevića prema starosti svoje grane porodice, i da želi da ga istakne.

Zanimljivo je da je Arsen Karađorđević, Petrov mlađi brat bio intervjuisan u Francuskoj o stanju u Srbiji (krajnja desna kolona prve strane), a dotakli su se i ove teme. U to vreme je bilo glasina da se Petar Karađorđević odrekao svojih prava na presto u korist mlađeg brata Arsena. Arsen je rekao da ne veruje da je pismo njegovog rodjaka autenticno, i da ce to saznati kada se vidi sa njim, i dodatno, da svi u porodici znaju da Petar ima prioritet u nasledjivanju. Demantovao je i navode da se Petar odrekao prava na presto u Arsenovu korist, i rekao je da cak i da se desi slucaj odricanja od prestola, prednost ide Petrovim sinovima.

Dodatni dokaz da se u Srbiji nije previše znalo o ovome je i pisanje Zastave, lista koji je izlazio u tadašnoj Austrougarskoj. Ova vest je nastala posle Alavantićeve afere, koja zaslužuje sopstveni snimak, ali ukratko, nešto vise od godinu dana pre Majskog prevrata se jedan lik prerušio u generala Srbije i pozvao garnizon na pobunu, nije skroz uspeo, i preminuo je usled ranjavanja uz reči "Živeo Karađorđević".

Sama vest kaže da se u Srbiji ne zna previše za to da se Aleksa i Petar spore, i ističe se da se spor se sastoji u tome što Aleksa iznosi prednost svoje starije grane porodice, dok Petar kaže da je ta grana zaobiđena prilikom izbora njegovog oca Aleksandra za kneza, s obzirom da je Đorđe Karađorđević, Aleksin ćale, bio isuviše mlad. Takođe imate i neke detalje vezane za samu Alavantićevu aferu i tome ko ju je organizovao.

Pre Alavantićeve afere su neki povezivali Aleksu Karađorđevića sa Ivanjdanskim atentatom na kralja Milana 1899, jer ga je atentator Stevan, odnosno Đura Knežević, navodno prepoznao kada su mu pokazali sliku, ali o tome drugom prilikom.

Majski prevrat

Zavera oko Majskog prevrata se dosta dugo spremala. Prilikom jednog od sastanaka zaverenika se povelo i pitanje ko će zameniti kralja Aleksandra Obrenovića, s obzirom da nema nikog od Obrenovića po strogo muškoj bračnoj liniji. Istorijski su se odlučili za Petra Karađorđevića, jer je bio najzgodniji izbor budući da se ni Austrija ni Rusija tome nisu protivile, ali i zbog još jedne ili dve stvari koje ću reći kasnije. Da li se Aleksa Karađorđević razmatrao na ovim sastancima, i da li ga je neko od zaverenika posetio u na primer Francuskoj, gde je pretežno živeo?

Pa koliko je meni poznato, a nisam školovani istoričar, nisam našao podatke da su Aleksu posećivali, niti da su ga razmatrali za kralja posle Aleksandra Obrenovića. Ali što je to bio slučaj? S obzirom da nemam nikakve istorijske podatke, sam ću napraviti neko poređenje Alekse i Petra Karađorđevića u periodu pred Majski prevrat:

• Aleksa je 15 godina mlađi od svog rođaka, i 1903. je imao 44 godina, u poređenju sa Petrovih 59.
• Aleksa pripada starijoj grani Karađorđevića i najstariji je njen muški potomak, što je ponovo prednost za njega. Međutim
• Petar je učestvovao i u Francusko-pruskom ratu 1871, i u Hercegovačkom ustanku 1875. Aleksa je bio previše mlad za to, a nije mi poznato da je imao neko vojno obrazovanje, niti da je učestovao u stvarima te prirode.
• Petar je sin bivšeg vladara Srbije kneza Aleksandra, što mu daje neke poene u vladarskom pedigreu. Aleksa je sin bivšeg ađutanta tog vladara, koji mu je bio rođeni stric.
• I najzad, Petar je zet jednog vladajućeg evropskog kneza, Nikole Petrovića Njegoša, i ima troje dece, uključujući dva sina koja su 1903. u vojnoj školi u Petrogradu. Takođe, ima i mlađeg rođenog brata koji ima jednog priznatog sina, koji je doduše dečak 1903, ali opet može da napravi svoju granu dinastije. Aleksa je oženjen bez dece, dok se Božidar nije ženio uopšte.

Ako bi Aleksa bio odabran umesto Petra, imali bi ste situaciju da jednog kralja bez dece i šanse da ih dobije sa trenutnom suprugom, ali koji ima 27 godina, zamenite likom od 44 godina bez dece, i sa neoženjenim bratom, pa ste u suštini džabe krečili. Takođe, ne znam da li bi Aleksa imao legitimitet i veze koje ima Petar, koji ima ne jednog već dva sina, a i mlađeg brata i bratanca, plus mu je ćale bio vladar.

Jednostavno, iz moje perspektive kao kobajagi HR-a, odnosno kadrovske službe, Petar Karađorđević ima bolji CV i LinkedIn profil. Ima i dobar networking sa knezom Nikolom, Francuzima i Rusima, što Aleksa koliko mi je poznato nema, a plus je učestovao u nekim ratovima, pa kakav god da je imao učinak, ima "poene muževnosti" da tako kažem.

Bez obzira na to, verujem da je Aleksa znao da se Majski prevrat sprema. Tomislav Karađorđević je u svojim memoarima napisao da je Božidar Karađorđević upozoravao kraljicu Nataliju, koja je živela u Parizu, da upozori sina na prevrat koji se sprema. Ako je Božidar znao, verujem da je i Aleksa znao.

Takođe, deluje da su se Aleksa i Petar nekako u međuvremenu dogovorili i izmirili. Aleksa Karađorđević je u intervjuu za austrijski Neues Wiener Tageblatt, odnosno Novi Bečki dnevnik, napravljen relativno brzo posle Majskog prevrata, rekao da su se prethodne godine, odnosno 1902, on i Petar više puta sretali u Parizu, Petrogradu i Beču, i da su tom prilikom ostali u kontaktu i da je Aleksa odustao od svog pretendenstva. To je i njegov rođeni brat Božidar rekao za jedan francuski list, što je Zastava prenela. Šta su se tačno dogovorili - ne znam, to već neki učeni istoričar može da vam kaže. Imate i anegdotu da je Aleksina majka njega javno ošamarila pred novinarima kada je rekao da odustaje od svoje pretenzije na srpski presto.

Knez Pavle Karađorđević je kasnije u prepisci sa Kostom Pavlovićem rekao da su i Aleksa i Božidar prisustvovali krunisanju kralja Petra 1904, ali da ipak nisu bili priznati za članove dinastije. Pavle je rekao da je to verovatno neki stari dinastički sukob, ja koliko sam provalio, možda misli na 1858/59, i celu priču oko zbacivanja kneza Aleksandra, i pokušaja da se Đorđe postavi na njegovo mesto.

Takođe, kada je tada već kralj Petar premeštao oca i majku sa groblja Svetog Marka u Beču na Oplenac, nije prebacio Đorđa koji je tamo bio sahranjen. Što - ne znam, ali verujem da ima veze sa tim. Neki učeni istoričar može da vam detaljnije ovo kaže.

Bez obzira na to, Sara, Aleksa i Božidar su izgleda dobijali apanažu iz državne kase, što su radile sve evropske monarhije, a Aleksa je kasnije i služio u vojsci Srbije tokom Balkanskih i prvog svetskog rata. Evo vam jedne slike sa francuskog arhiva Galika.

Zaključak

Dakle, što Aleksa Karađorđević nije postao kralj Srbije posle Majskog prevrata? Pa nije imao decu, odnosno sinove, što je tada bilo ključno za prestolonasleđe, ni veze sa evropskim dvorovima i državama na nivou koji je imao Petar. Petar ima dva sina, sin je bivšeg vladara i ima izvesnog renomea u tome što je učestvovao u Francusko-pruskom ratu, i u Hercegovačkom ustanku. Pored toga, ima i mlađeg brata koji je uspešan vojnik, i koji ima svog sina.

Jednostavno je Petar imao bolji CV i LinkedIn profil u poređenju sa Aleksom, a i Aleksa je kasnije odustao od svoje pretenzije tokom sastanaka sa Petrom tokom 1902.

Takođe, i da je Aleksa došao na vlast, pitanje je da li bi ga Evropa priznala u meri kojoj su priznali Petra, kao sina bivšeg vladara, vojnika i vezama sa evropskim silama. Čak i da ga je priznala, zaverenici bi zamenili jednog kralja bez dece, koji dinastički gledano ima bar mladost ako ništa drugo, drugim kraljem bez dece koji ima brata koji takođe nema dece, a nema, niti je imao ženu.

Vezano za to da li su ga zaverenici Majskog prevrata razmatrali za kralja i da li su ga kontaktirali - ne znam, ali s obzirom da je prema Tomislavu Karađorđeviću Božidar znao za zaveru, i čak je upozorio kraljicu Nataliju, ja verujem da je i Aleksa znao za nju.