Zašto kralj Milan nije vladao kao Milan II?
U monarhijama je česta pojava da vladari sa istim imenima samo povećaju svoj redni broj i dodaju ga imenu. Ako pratite moj kanal, znaćete da izuzeci postoje, ali ne samo u Francuskoj, već i kod nas u Srbiji. Poznato je da je dinastija Obrenović dala Srbiji dva kneza Milana, ali je ovaj drugi knez a kasniji kralj Milan, iako hronološki drugi, vladao kao Milan I. Ali zašto Prvi, a ne Drugi? I kako se ovo odrazilo na jednu ili dve ulice u Kragujevcu? Aj da vidimo.
Gde ide redni broj?
Kada je knez Mihailo stradao na jako okrutan način u atentatu 10. juna odnosno 29. maja 1868, budući da nije imao bračne dece a niti je odredio naslednika - trebalo je sazvati Veliku narodnu skupštinu kako bi se on odabrao. Izbore je presreo ministar vojske, i po nekim pričama knežev polubrat po ocu, Milivoje Petrović Blaznavac, koji je proglasio da će novi knez biti Milan Obrenović od nepunih 14 godina. Kada ga je Jovan Ristić doveo sa vaspitačem iz Pariza, budući da je bio maloletan, odlučeno je da će se napraviti tročlano Namesništvo sa Ristićem na čelu, i Blaznavcem i Jovanom Gavrilovićem kao preostalim članovima.
Ako pogledate ukaze u službenim novinama kneževine Srbije iz tog vremena, videćete da ukaze potpisuje Namesništvo u ime knjaza Milana Obrenovića IV. Odakle sad Milan Četvrti, kad je valjda Drugi? Pa jeste drugi Milan, ali četvrti Obrenović. Ovo je možda karakteristika te dinastije koja je unikatna, ako nigde drugde, onda bar u Srbiji - Obrenovići su redne brojeve dodeljivali ne po imenu, već po prezimenu. Možete videti i ovaj ukaz kneza Mihaila1 gde se on potpisuje kao Mihailo Obrenović Treći, dok su ovde ćirilicu zamenili rimski brojevi2 Mislim da se i u svojeručnom potpisu kneza Mihaila ovo rimsko III može videti na kraju. Inače zanimljivost, ovo M. u sredini nije "Milošev" ili "Miloša" kako bi bilo danas, već "Milošević". Ne znam kada se ovo kod Srba promenilo.
Ovako nije bilo oduvek doduše. Knez Miloš se najpre potpisivao kao Teodorović Obrenović, pa je izbacio Teodorović, a u prvoj vladavini kneza Mihaila se on nije potpisivao kao Obrenović treći, već samo kao Mihailo Obrenović. Knez Milan nije potpisao nijedan ukaz, ali je retroaktivno nazvan Obrenovićem II.
Kada je knez, to jest budući kralj Milan postao punoletan, i dalje je ukaze potpisivao kao Milan Obrenović IV. To se promenilo 22. februara, odnosno 6. marta 1882, kada je Srbija postala kraljevina. U ovom ukazu možete videti da se knez Miloš naziva Obrenovićem I, a u predzadnjem pasusu stoji da narodna radost odjekuje od Timoka do Drine i od Beograda do Vranje, i da narod u toj radosti pozdravlja prvi Kralj nove Srbije. Dole desno piše kralj Srbije Milan Prvi, i on je do svoje ostavke ovako potpisivao ukaze. Doduše, ako pogledate Ustav iz 1888. na primer, u 57. članu stoji da "У Србији влада Краљ Милан I, из династије Обреновића Четврти.", i da "Краљевско достојанство и сва уставна права Краљевска наслеђује после њега Краљевић Александар, као Пети из народне династије Обреновића."
Kada je kralj Milan podneo ostavku, Srbijom je opet upravljalo Namesništvo na čijem čelu je opet bio Jovan Ristić, a za razliku od Milana, sada se ukazi potpisuju u ime kralja Aleksandra I. Kada je on proglasio samog sebe punoletnim tokom državnog udara od 1. aprila 1893, i on se navodio kao Aleksandar I, ali u Ustavu iz 1901. piše da on vlada kao "Краљ Александар I, из Династије Обреновића V".
Rezime, Vikipedija i Kragujevac
Dakle odgovor zašto kralj Milan nije vladao kao Milan II je taj što su Obrenovići redne brojeve stavljali posle prezimena a ne posle imena, pa ste imali kneza Mihaila Obrenovića III i kneza Milana Obrenovića IV. Kada je Milan postao kralj, prema mom razumevanju je on hteo da istakne da je Prvi kralj obnovljene kraljevine, pa se potpisivao kao Milan I. Međutim, ipak je zadržao vladarski redni broj u okviru dinastije, pa se u Ustavu iz 1888. može videti da je on iz Obrenovića IV, što je i njegov sin nastavio. Da je na primer kralj Aleksandar imao sina po imenu Milan koji bi postao kralj, verujem da bi on bio Milan II Obrenović VI u skladu sa ovim pravilima.
Ovo znači da Vikipedija na španskom i portugalskom ima grešku, jer kneza Mihaila potpisuju kao Mihailo III Obrenović. Ili, možda ovde ipak nema greške?
Kragujevačka novinarka Nevenka Đelić je 8. maja 2012. za RTS spremila priču o jednoj prometnoj ulici u Kragujevcu koja vodi ka Gornjem Milanovcu.3 Ta ulica se za vreme komunista zvala Ulica Sedamnaeste udarne brigade, ali su nešto nakon pada komunizma gradske vlasti odlučile da ulicu nazovu po kralju Milanu. Problem je nastao u tome što je ulica postala kralja Milana IV, pa se povela polemika oko toga što IV i da li je to ispravno. Ovaj snimak ja nisam uspeo da pustim na RTS-ovom sajtu, ali može da se skine na sledeći način:
- desni klik na snimak
- Copy video address
- otvoriti novi tab i iskopirati ono dobijeno iz prethodnog koraka
- download
Profesor istorije Dragoje Đorđević je tada za RTS rekao da za 40 godinja predavanja nikada nije naišao na ime Milan IV, i dodao je da se niko od Obrenovića nije potpisivao sa Prvi, Drugi, Treći ili Četvrti. S druge strane drugi istoričar Đorđević, ali Nenad, koji je bio predsednik Odbora za promenu naziva ulica u Kragujevcu, je rekao da je Odbor pronašao neke istorijske dokumente na osnovu kojih je ulica nazvana Milana IV. Gradska vlast je jednoglasno usvojila ovaj predlog, pa dok u Srbiji imate nekoliko ulica i mesta nazvanih po kralju Milanu, samo Kragujevac ima ulicu Milana IV.
Imate i ovu vest sa portala ikragujevac4 koja dopunjuje priču. Uvodni deo ima katastrofalnu štamparsku grešku, ali van toga ima smisla. Ovde se može videti da je ulica promenila naziv 2005, i da profesor Dragoje Đorđević, onaj istoričar koji nije bio u komisiji, kaže da u svim dokumentima koje su videli on i kolege nije našao naziv Milana IV, ali ne isključuje mogućnost da postoji neki dokument gde se to navodi.
Nenad Đorđević, jedan od dvojice istoričara iz komisije za promenu naziva ulica, kaže da je njegov kolega, profesor Josif Miletić, na jedan od sastanaka komisije doneo fotokopiju Povelje na kojoj se kralj Milan Obrenović potpisao kao kralj Milan IV. Dodao je i da to nije jedini dokument na kojem se kralj Milan tako potpisao, i da verovatno ih ima još u arhivama.
Ovde je istaknuta i jedna zanimljiva teorija o tome kako je nastala ulica Milana IV, gde je neko štiklirao predlog naziva Milana I, pa je štiklica uz rimsko I dala IV, ali je Đorđević to negirao.
Tokom pisanja ove teme sam našao ovaj snimak iz jutarnjeg programa Nove S "Probudi se"5 na njihovoj Fejsbuk stranici. Link ću pustiti u opisu i na mom sajtu, a sad ću da vam pustim šta Nenad Đorđević o nazivu ulice kaže septembra 2020.
Da ne bude sad da sam ja mnogo pametan, ja sam samo istoričar u pokušaju i nisam imao uvid u dokumente u koje je taj Odbor imao, ali ja mislim da bi, ako već hoćete da menjate naziv ulice i istaknete to Četvrti, trebalo da stavite Obrenović IV, a ne samo Milan IV. Doduše, još uvek nisam živeo u ulici koja je promenila ime, pa ne znam da li stanari moraju da menjaju podatke u svojim dokumentima, ili to uradi opština, ili ide i jedno i drugo. Svakako vidim potencijalnu glavobolju koju promena naziva ulice može da izazove, pa je možda najbolje da se ne pipa ništa.
Takođe, internet me je uputio i na ulicu kneza Milana II Obrenovića koja bi takođe trebala biti u Kragujevcu, ali je na Gugl mapama nisam našao. Ako ovo gleda neki Kragujevčanin, i zna za tu ulicu a želi da ostavi komentar - to može da uradi i potencijalno razjasni stvari. Ako postoji, potencijalno imamo 2/2 u promašajima i to samo u Kragujevcu.
